Crkveno-narodni sabor: Praznik duhovnosti i zajedništva

CRKVENO-NARODNI SABOR: PRAZNIK DUHOVNOSTI I ZAJEDNIŠTVA

Sabralo se sveta. Raznolikog. Mahom sredovečni i mlađi, mnogi sa mališanima. Zatekao se i pokoji stranac. Stiskaju se verne duše u tišini, mirno, obazrivo pod svodom petokupolnog hrama Svetog Simeona Mirotočivog na Novom Beogradu. Novije zdanje osveštano je 2011. godine. Mnogi su pripomogli, pa se drži za „narodnu” bogomolju. Još neživopisani zidovi sada svedoče velikom događaju. Svetoj arhijerejskoj liturgiji. Služi je Njegova svetost patrijarh srpski Porfirije, sa episkopima i sveštenstvom, od kojih pojedini pristigoše izdaleka. Povodom praznika ikone Presvete Bogorodice Stradalne. Poznate i kao Strasne.

ČUDOTVORNA IKONA UTEHE I NADE

Prikazuje Bogomajku koja u naručju drži Bogomladenca. Lik joj je obično žalostan i zabrinut jer predoseća stradanja svoga deteta. No, odiše nežnošću, prisno grleći sina, dok se on, uplašen predznacima patnje, dirljivo privija uz majku. Oko njih obične lebde dva anđela koji u rukama nose oruđa Hristovog budućeg stradanja – jedan krst i klinove, a drugi zdelu sa kopljem i trskm. Ovakva predstava Bogorodice i Isusa bila je poznata u vizantijskom slikarstvu najkasnije u XII veku, ali veoma retko, ali tek od XV stoleća postaje česta tema hrišćanske umetnosti.  Bogorodica Stradalna (Strasna) je jedno od najlepših ostvarenja vizantijskog slikarstva.

Izložena ikona jedina je ovog tipa u Srbiji. Prilično je jedinstvena. Velikih dimenzija. Široka je više od metra, a visoka skoro metar i po. Izrađena je u Rusiji u XVII veku, a okov je nastao krajem XVIII stoleća. Bogati i raskošni ukrasi ukazuju na darove duša koji su se pred njom molili, a ona im čuda pričinila.

Kako je u Srbiju dospela, ne zna se pouzdano.Veruje se da je doneta posle Oktobarske revolucije 1917. godine, kada je mnogo Rusa utočište našlo u Srbiji, i da je čuvana u nekom od manastira na Fruškoj gori. Tokom Drugog svetskog rata je verovatno ukradena i odneta u Hrvatsku. Kako su tada arhive i crkvene knjige fruškogorskih manastira uglavnom spaljene, poreklo ove vredne ikone i danas je tajna. U Srbiju je, zajedno sa još nekim drugim crkvenim dragocenostima, vraćena sredinom XX veka. Baštini se u Muzeju Srpske pravoslavne crkve u Beogradu.

NARODNA PESMA, IGRA, IĆE I VODA JAZAK

Posle liturgije, osvećuju se slavski darovi i prelama slavski kolač, a vernici celivaju ikonu Presvete Bogorodice Stradalne. U porti se oko pogolavara srpske crvke svija narod, ponajviše roditelji sa bebama i dečica, uzimaju blagoslov i ovekovečavaju ovaj nesvakidašnji trenutak. A onda počinje narodni sabor. Zavrteo se ražanj, mirišu roštilj i lepinje, nude se raznorazne đakonije. I voda Jazak. Izvorska, netaknuta. Prevalila je goleme pute, iz dubokih dubina fruškogorskih planina izronila da bi duše pojila. Svežinu i okrepljenje darivala. Jedinstven blagoslov prirode. Svaka kap protkana duhovnom snagom manastira Jaska pored čijih zidina se udomila.

Mlađani članovi novobeogradskih kulturnih društava zaigrali narodne igre, ruke u kolo uhvatili, pojci zapevali prigodne pesme, a dečja graja odzvanja portom. Radosno, životno i bližnje.

Oživeo duh onih starih, dobrih vremena. Dana kada bi se svi, bez razlike, sabrali pod istom kupolom, pod jednim krstom, seli jednaki za isti sto da podele ono što se na trpezu ima izneti. I po koju reč da prozbore. Beše ovo takav dan. Praznik duhovnosti i zajedništva. I besede patrijarha o potrebi svakog čoveka za beskrajnom ljubavlju i većnim životom. „Onaj koji voli, ima potrebu da uzrasta u ljubavi, da se ljubav umnožava, da nema kraja”. Da je ovakvih praznovanja više.

Čudotvorna ikona Presvete Bogorodice Stradalne krasiće novobeogradski hram do posle jutarnjeg bogosluženja 3. septembra.