Jezera Fruške gore – Od „sremskih Maldiva“ do skrivenih oaza mira

Na Fruškoj gori nalazi se 17 jezera. Najveći broj njih dobro je poznat – ove pitome oaze mira i plavetnila već godinama su omiljena mesta za izlete, kupanje i pecanje svih koji posete ovu vojvođansku planinu.

Ipak, kao i uvek kada je priroda u pitanju, Fruška gora još uvek može i da iznenadi, pa ćete u nedrima najstarijeg nacionalnog parka pronaći i manje poznata jezera – plave tačke do kojih nema puteva, a u kojima, daleko od očiju radoznalaca, buja čitav jedan svet. Upravo u toj mešavini, poznatog i nepoznatog, slavnih turističkih atrakcija i skrivenih kutaka mira i tišine, i leži sva lepota Fruške gore.

Ova jezera najbolji su pokazatelj tog čudnovatog i istovremeno divnog zajedništva:

Borkovac

Borkovac je jedno od najpoznatijih jezera Fruške gore. Nalazi se nedaleko od Rume, a nastalo je 1972. pregrađivanjem istoimenog potoka kako bi se stvorila akumulacija potrebna za navodnjavanje zemljišta.

Ipak, ova namena jezera odavno je prevaziđena, jer je danas reč o jednoj od najvažnijih, a svakako najvoljenijih turističkih destinacija ovog dela Vojvodine. Borkovac je okružen predivnom prirodom, a tu se nalazi i istoimeno izletište. Jezero površine od 42 hektara i maksimalne dubine od pet metara, pravi je raj za ribolovce i rekreativce, a kako ima i lepo uređenu plažu sa tuševima, u letnjim mesecima savršeno je mesto i za kupanje.

Pavlovačko jezero

Na svega pet kilometara od Borkovačkog, pronaći ćete Pavlovačko jezero. U narodu je još poznato i kao Kudoš. To ime je dobilo po potoku čijim pregrađivanjem je i nastalo 1983. godine.

Kudoš je savršeno mesto za odmor i beg od užurbane svakodnevnice. U letnjim mesecima, ovde je moguće kupanje. U okolini jezera se gnezdi veliki broj ptica čiji cvrkut ćete čuti svuda, pa čitav krajolik deluje potpuno idilično.

Osim toga, ovo jezero je dom i za veliki broj ribljih vrsta. Pecaroši dolaze u potragu za šaranom, somom, smuđem i tostolobikom, a ulovljeni primerci, po njihovim pričama, umeju da budu kapitalni!

Čalmansko jezero

Čalmansko jezero teritorijalno pripada Sremskoj Mitrovici. Nalazi se kraj sela Čalma po kome je i dobilo ime. Ako ikada dođete do ovog malo poznatog jezera Fruške gore, odmah ćete uočiti zanimljivost po kojoj je jedinstveno – iako je, kada je izgrađeno, sedamdesetih godina prošlog veka, bilo zamišljeno kao celina, zapravo je reč o tri manja, povezana jezera. Pune ih podzemne vode, ali i Begov izvor koji se nalazi kraj prvog jezera. Njegovim prelivanjem stvorena su druga dva.

Čitavo mesto je skrovito i poznato uglavnom samo meštanima koji ovde napasaju stoku. Kako nema ni pecaroša ni kupača, jezero više liči na rezervat prirode, nego na turističku atrakciju. Ipak, ako spadate u one koji uživaju u miru i tišini koju remeti samo cvrkut ptica i tek poneki lavež pasa koji čuvaju stoku, ovo je mesto za vas!

Vranjaš

Vranaš je po mnogo čemu posebno mesto. Ovo manje poznato jezero nalazi se kraj sela Manđelos, pa ga u nekim spisima možete naći i pod tim imenom. Kao i mnoga druga fruškogorska jezera, i ovo je nastalo za potrebe navodnjavanja okolnih njiva i voćnjaka. Danas je pak, najpoznatije među ribolovcima koji sa njegovih obala zabacuju udice i love babuške, šarani, amuri, tostolobik…

Ali Vranaš ima još tajni! Kako se nalazi nedaleko od Sremske Mitrovice koja je u davnoj prošlosti bila važan centar u rimskom carstvu, oko jezera često možete da vidite tragače za starim novčićima i ostalim antikvitetima. Ako vas pak ne zanima materijalno, treba da znate da se nedaleko od jezera nalazi i manastir Manđelos, fruškogorska svetinja podignuta iznad izvora koji od davnina važi za čudotvoran.

Beli kamen

Većina jezera na Fruškoj gori nastala su planski – za potrebe navodnjavanja ili sprečavanja plavljenja plodnih oranica. Ipak, postoje i ona u čijem nastanku je priroda odigrala ključnu ulogu i tako, neplanirano, stvorila neka od najlepših mesta na ovoj planini. Jedno takvo jezero je Beli kamen, nastalo plavljenjem rudarskog kopa, nedaleko od sela i manastira Bešenovo.

Nakon što je eksploatacija prestala, tokom osamdesetih godina, rupa je počela da se puni podzemnim vodama i tako je nastalo jezero koje se zbog laporca koji se nekada ovde kopao i dobilo ime Beli kamen. Danas, tirkizna površina jezera okružena belinom, mnoge podseti na Mediteran, a boja je ovom mestu i donela nadimak – sremski Maldivi.

Ledinačko jezero

Ledinačko jezero ima verovatno najinteresantniju sudbinu od svih jezera na Fruškoj gori. Nastalo je 1999. godine na mestu kamenoloma „Srebro“. Čim su pumpe prestale da rade, rudarski kop je počeo da se puni podzemnim vodama, ali i obližnjim potocima, stvarajući nestvaran pejzaž – jezero okruženo strmim liticama na čijim vrhovima se nalaze guste šume. U decenijama koje su usledile ovde je snimljeno nekoliko domaćih filmova, kao i muzičkih spotova, pa je Ledinačko jezero postalo poznato širom Srbije.

Sve ovo, mesto je učinilo čarobnim! Ali ne i bezbednim! Iako je reč o jednom od omiljenih izletišta Novosađana, ovo jezero se i dalje vodi kao eksploatacioni kop i u zakupu je privatne firme. U jednom trenutku je čak i ispražnjeno, ali se voda ponovo vratila. Teren oko jezera je proglašen nebezbednim zbog čestih odrona stena i kamenja, pa je najbolje da se ovom prelepom mestu divite, ali – izdaleka.