Novo Hopovo – Manastir koji čuva najstarije mošti u Srbiji

Novo Hopovo – Manastir koji čuva najstarije mošti u Srbiji

Osim duhovne vrednosti, manastiri Fruške gore imaju i ogroman istorijski značaj. Tokom vekova trajanja oni su bili i ostali svetinje koje vernici pohode u potrazi za mirom i blagoslovom, ali i mesta koja su svedočila burnim danima iz prošlosti i koja i danas od zaborava čuvaju sećanja na ljude i događaje značajne za Vojvodinu, Srbiju, a ponekad i šire!

Kao utočišta pismenosti pod čijim svodovima su se formirale neke od prvih biblioteka na ovim prostorima, fruškogorski manastiri bila su i centri prosvetiteljstva i sabirališta koja su okupljala neke od najmudrijih glava Srbije.

Ipak, čak i među ovim biserima istorije – Novo Hopovo zauzima posebno mesto.

Najstariji dani

O počecima Novog Hopova nema mnogo istorijskih tragova. Kao što je to slučaj i sa mnogim drugim manastirima Fruške gore, legende kraja njegov nastanak vezuju za sam kraj 15. veka i porodicu Branković, tačnije za despota Đorđa koji je u monaštvu dobio ime Maksim.

Dakle, iako postoje indicije da je stariji, manastir se prvi put pominje 1541. u jednom crkvenom mineju, a nešto kasnije i u nekoliko turskih popisa.

Izvesno je da je ova crkva u nekom momentu srušena, jer se sa sigurnošću zna da je sadašnja, posvećena Svetom ocu Nikolaju, podignuta 1576. i to zahvaljujući prilozima Jovana Božanića i Lacka i Marka Jovšića iz Srpskog Kovina kod Budimpešte. Ovo je jedan od prvih zabeleženih slučaja u našoj istoriji da manastir podižu zajedničkim radom „obični“ građani, a sećanje na ove ljude sačuvano je na jednoj kamenoj ploči koja se nalazi iznad zapadnog portala crkve.

Manastir jedinstvene arhitekture

I arhitektura Novog Hopova ima istorijski značaj. Ne samo zato što je reč o jednom od najvećih fruškogorskih manastira na kojem se očigledno vidi uticaj tzv. moravske škole, već i zato što su u njegovoj gradnji po prvi put primenjena neka rešenja koja su kasnije snažno uticala i na druge svetinje podignute na ovoj planini.

Tako je, na primer, ovo prvi manastir na Fruškog gori koji ima kupolu koja je spolja okružena nizom dekorativnih stubova. Slična rešenja kasnije su primenjena i u Maloj Remeti, Privinoj Glavi, crkvi u Irigu…

Freske izuzetne lepote

Mnogi istoričari umetnosti smatraju da su u Novom Hopovu sačuvane, ako ne najlepše, a onda svakako najmnogobrojnije freske na čitavoj Fruškoj gori. Živopis ovog hrama rađen je u dva navrata tokom 17. veka. Veruje se da su starije freske, koje se nalaze u oltaru i naosu, rad umetnika sa Svete gore, dok su autori onih u priprati danas nepoznati.

Po svojoj lepoti, ali i monumentalnosti slavu ovog mesta naročito su pronele freske Hrista Pantokratora u kupoli, Podizanja časnog krsta, Uspenja presvete Bogorodice, kao i veoma retka kompozicija Pokolj vitlejemske dece, nastala najverovatnije prema istoimenom uzoru iz manastira Velika Lavra na Svetoj gori.

Prvi srpski ministar prosvete bio je – kaluđer

Ogroman je i značaj ovog manastira za kulturu i obrazovanje srpskog naroda. Novo Hopovo je vekovima bilo prosvetno sedište, mesto gde su ljudi iz svih krajeva Vojvodine dolazili da se obrazuju. Mnogi sveštenici su svoja prva duhovna znanja stekli baš ovde. Postoje čak i zapisi po kojima su Srbi iz Beograda „nemajući svoje škole“ ovde boravili kako bi učili da čitaju i pišu. Zna se da je početkom XVIII veka u Novom Hopovu radila i slikarska škola.

Najpoznatije ime među onima kojima je ovaj manastir jedno vreme bio i škola i dom svakako je Dositej Obradović, čuveni književnik, reformator i prvi srpski ministar prosvete. On je u Novo Hopovo stigao u julu 1757. kao Dimitrije. Ovde je učio i obrazovao se pod nadzorom igumana Teodora Milutinovića. Ovde je i zamonašen i rukopoložen u čin jerođakona. Ovde je tada i dobio ime – Dositej.

Vreme je pokazalo da monaški život ovom mladiću radoznalog duha nije bio suđen. Dositej je napustio Novo Hopovo 2. novembra 1760. odlazeći u potragu za novim znanjima koja će ga na kraju zlatnim slovima upisati u srpsku istoriju. Sećanje na ovog čoveka u manastiru danas čuva česma sa njegovim imenom.

Najveća svetinja Novog Hopova

Najveću svetinju Novog Hopova predstavljaju mošti Svetog Teodora Tirona koje se, sa kraćim prekidima, na ovom mestu, u kivotu levo od oltara, čuvaju već vekovima.

Reč je o jednom od najstarijih hrišćanskih svetitelja. Teodor Tiron živeo je krajem 3. i početkom 4. veka kada je ubijen. Njegove mošti su iz Azije prenete u Vlašku, pa zatim na Frušku goru. Ne zna se tačno kada su stigle u Novo Hopovo, ali najveći broj istoričara veruje da se to dogodilo početkom 16. veka. Kao svetinja ovog manastira prvi put se pominju 1555. godine.

Danas, reč je o najstarijim moštima koje se čuvaju u Srbiji.

Teške godine

Kao i većina fruškogorskih svetinja, i Novo Hopovo je tokom minulih vekova mnogo puta stradalo. Pljačkano je, paljeno i napuštano, ali se duhovni život, baš kao i sam manastir, uvek iznova i iznova, obnavljao.

Poslednje pustošenje Novo Hopovo je doživelo tokom Drugog svetskog rata. Već početkom sukoba, manastir je opljačkan, ali je najveće stradanje usledilo 1943. kada su ga partizani spalili i razrušili. Miniran je lepi, barokni zvonik koji je tokom pada uništio svod priprate i kube, a tom prilikom stradao je i neprocenjivi ikonostas iz 18. veka, rad čuvenog Teodora Kračuna. Ono malo ikona koje su preživele danas se nalaze u Galeriji Matice srpske.

Priča kaže da su ovo surovo divljanje mošti Svetog Teodora Tirona preživele samo zahvaljujući hrabrosti dve monahinje – Teodore i Doroteje koje su se u opštem haosu, ušunjale u manastir i iznele ih umotane u čaršav. Kraj rata dočekale su u crkvi u Irigu.

A danas?

Obnova Novog Hopova traje sa prekidima od 1949. godine. Tragovi rata otklonjeni su sa crkve i konaka, ponovo je podignut zvonik… Obnovljen je i manastirski ribnjak, iskopan još 1759. U lepom zdanju okruženom zelenilom vaspostavljen je i duhovni život, a od 1984. pod njegove svodove vratila se i najveća hopovska svetinja – mošti Svetog Teodora Tirona.

I tako nad njegovim kivotom danas, baš kao i vekovima pre, vernici iz svih krajeva Srbije, mole za ozdravljenje i sreću, tražeći blagoslov i spokoj.

Autor: Aleksandra Bogdanović – Istorijski zabavnik

Zaprati Jazak vodu na Instagram-u

Zaprati Jazak vodu na Facebook-u