Grgeteg – Blagoslov Bogorodice Trojeručice

Grgeteg je jedan od najznačajnijih manastira Fruške gore. I to ne samo zbog duhovnosti koja izbija iz svakog kamena ovog lepog mesta. Ova svetinja važna je tačka i za razumevanje prošlosti i svega što se u minulim vremenima dešavalo na ovim prostorima. Njena vrednost zato je i istorijska, o čemu svedoči i činjenica da je već nekoliko decenija pod zaštitom države kao spomenik kulture od izuzetnog značaja.

Svaka priča o manastiru Grgeteg zato je ujedno i važna stranica iz istorije ne samo Vojvodine, već i čitave Srbije. A ovo su tek neke od njih…

Ime koje (možda) otkriva i ktitora

Legenda kaže da je crkvu posvećenu prenosu moštiju Svetog oca Nikolaja, ovde na južnim obroncima Fruške gore, podigao čuveni Zmaj Ognjeni Vuk 1471. kako bi njegov otac – slepi despot Grgur koji se zamonašio i dobio ime German, mogao u njemu da provede ostatak svojih zemaljskih dana.

Druga priča kaže da je manastir podigao sam Grgur Branković. Ipak, kako je sigurno da je ovaj nesrećni srpski vladar umro na Hilandaru 1459. malo je verovatno da je u njemu ikada boravio.

Kako bilo, i jedna i druga legenda u suštini govore isto – Grgeteg je ime dobio po despotu Grguru.

Šta kaže istorija?

Kao što je to slučaj sa mnogim fruškogorskim svetinjama, prve pouzdane istorijske zapise o Grgetegu nalazimo tek u turskim katastarskim knjigama. Manastir se prvi put pominje 1545. godine. Kasnije, tragove o njemu moguće je pronaći tokom čitavog 17. veka. Na osnovu poreza koji je bio u obavezi da plaća zaključuje se da je reč bila o veoma bogatoj zajednici koja je vremenom postajala sve imućnija i koja je u svom posedu imala njive, livade, vinograde, vodenice…

Grgeteg je zapusteo krajem 17. veka kada su ga, nakon Velikog bečkog rata, opljačkali Turci. Nakon toga car Leopold I ga je, zajedno sa još nekim posedima, dodelio na upravu mitropolitu Isaiji Đakoviću tako da je manastir faktički potpao pod upravu mitropolije u Sremskim Karlovcima. Ovo se pokazalo ključnim u drugoj polovini 18. veka kada se, u vreme crkvene reforme Marije Terezije, našao na listi manastira koje je trebalo ukinuti. Upravo zahvaljujući molbama i uticaju karlovačkog mitropolita Vikentija, Grgeteg je od carice dobio posebnu privilegiju i nastavio je da postoji.

„Najlepši“ manastir Fruške gore

Nema podataka o tome kada je podignuta prva crkva na ovom mestu, ali većina istoričara misli da je to bilo krajem 15. veka. Slično, nije poznat ni tačan datum njenog rušenja, ali se kao pretpostavka uzima da se to dogodilo negde sredinom 18. veka.

Novi, barokni hram podignut je između 1768. i 1771. godine. Njegovi ktitori bili su mitropoliti Pavle Nenadović i Jovan Đorđević. U tom periodu izgrađen je i zvonik sa kapelom, kao i prostrani konaci. Tih godina Grgeteg je smatran najlepšim manastirom na Fruškoj gori.

Dva umetnika za dva ikonostasa

Kroz svoju istoriju glavna crkva manastira Grgeteg imala je dva ikonostasa i oba su bila rad čuvenih umetnika. Prvi, s kraja 18. veka, uradio je Jakov Orfelin. Reč je bila o zidanoj oltarskoj pregradi na kojoj je umetnik direktno slikao ikone na gipsanoj podlozi što je već samo po sebi bila retkost. Ovo Orfelinovo delo bilo je veoma cenjeno u crkvenim krugovima, a na osnovu sačuvanih fotografija znamo i da je bilo vanredne lepote.

Nažalost, prilikom velike rekonstrukcije koja je izvedena u manastiru početkom 20. veka, dok je on bio pod upravom legendarnog istoričara, akademika, arhimandrita Ilariona Ruvarca, ovaj ikonostas je srušen i na njegovom mestu je postavljen novi, ali ništa manje lepote i istorijske vrednosti. Izrađen od mermera i kovanog gvožđa, ikone na njemu delo su čuvenog Uroša Predića. Sve do danas ovo se smatra jednim od najlepših ikonostasa u čitavoj Vojvodini.

Ikonostas koji je izradio „karikaturista“

Zanimljivo je da je u manastir Grgeteg postojao i treći ikonostas! Nalazio se u kapeli u zvoniku i 1911. izradio ga je tada mladi Pjer Križanić, pisac, esejista i legendarni jugoslovenski karikaturista!

Kako je došlo do toga da umetnik koji se pre svega bavio profanom umetnošću i koji je bio jedan od rodonačelnika karikature kao političkog komentara u novinama kod nas, izradi čitav jedan ikonostas, nije poznato. Nažalost, i sudbina mu je bila tužna. Ovo Križanićevo delo stradalo je u Drugom svetskom ratu i neposredno nakon, a od svih ikona sačuvana je samo „Tajna večera“, kao redak trag jednog od prvih radova čuvenog karikaturiste.

Teški dani i obnova

Kao i većina fruškogorskih svetinja, i Grgeteg je tokom Drugog svetskog rata, razoren, opljačkan i opustošen. Manastir je najviše stradao u jesen 1943. kada je bombardovan i kada je srušen zvonik koji, srećom, nije pao na crkvu. Sedam monaha odavde je odvedeno u logor, a rat su preživeli samo iguman Georgije Bojanić i jeromonah Milutin Stojadinović koji je kasnije postao rektor Karlovačke bogoslovije i episkop timočki.

Prvi radovi na obnovi započeti su 1950. Rekonstrukcija je tekla postepeno – obnovljen je hram, podignut novi zvonik i dve kapele, izgrađena ograda i kapija. Uređeno je manastirsko groblje nedaleko od kog se nalazi i grobnica Ilariona Ruvarca, najznačajnijeg igumana ove svetinje.

Večna kuća jednog od najznačajnijih Srba 20. veka

Priča o Grgetku nije potpuna ako se ne ispriča i ovo – na groblju kraj manastira, gde počivaju mnogi monasi i monahinje, episkopi i igumani, večni spokoj pronašao je i jedan od najznačajnijih Srba 20. veka – Radoslav Grujić.

Radoslav Grujić je bio sveštenik, istoričar, univerzitetski profesor, teolog i čovek koji je u ruševinama manastira Svetih arhangela u Prizrenu pronašao grob sa zemnim ostacima cara Dušana. Njegov značaj i za fruškogorske manastire je ogroman! Tokom Drugog svetskog rata Grujić je radio na popisu crkvenog blaga koje je opljačkano sa ove planine i odneto u Hrvatsku, a zahvaljujući njemu spašene su i prenete u Beograd mošti najvećih srpskih svetitelja – kneza Lazara iz manastira Bešenovo, cara Uroša iz manastira Jazak i despota Stefana Štiljanovića iz manastira Šišatovac.

Svetinje manastira Grgeteg

Prvi put u svojoj istoriji 1987. Grgeteg je postao ženski manastir. Sve do danas reč je o jednoj od najvećih monaških zajednica u Vojvodini.

Za razliku od većine manastira na Fruškoj gori, ovde i dalje postoji riznica sa mnogim crkvenim znamenitostima i predmetima iz starina. Osim toga, u ovoj svetinji se čuvaju delovi moštiju Svetih velikomučenika Haralampija i Pantelejmona, a počev od 2002. kao izraz duhovne povezanosti sa Svetom gorom, i kopija ikone Bogorodice Trojeručice za koju se veruje da poseduje isceliteljske moći.

Sve ovo u Grgeteg svakodnevno dovodi veliki broj vernika iz svih krajeva Srbije, ali i regiona… na radost sestrinstva i drevnog hrama koji ponovo živi.

Autor: Aleksandra Bogdanović – Istorijski zabavnik

Zaprati Jazak vodu na Instagram-u

Zaprati Jazak vodu na Facebook-u