Fenek – fruškogorska svetinja usred sremske ravnice

Slava fruškogorskih manastira nadaleko je poznata. Bilo zbog duhovnosti i religioznosti, ili kulturnog i istorijskog značaja koji imaju za srpski narod, njih svakodnevno posećuju gosti iz svih delova sveta.

Ipak, najveći broj ljudi ne zna da, osim 22 svetinje koje se nalaze na samoj Fruškoj gori, ovaj pojam obuhvata i dva manastira koja su se svila u sremskoj ravnici, blizu Beograda, i daleko od ove planine. Ne dajte da vas ovo zbuni! Iako teritorijalno udaljene od ostalih, ove svetinje zbog istorijskog, kulturnog i religioznog konteksta u kome su nastale i u kome traju, ipak sa njima čine neodvojivu duhovnu celinu.

Priča o manastirima Fruške gore zato bi bila nepotpuna ako bi iz nje bili izostavljeni Fenek i Obed. Od ova dva, Fenek je svakako poznatija svetinja…

Slavni ktitori

O tome ko je podigao manastir u ataru sela Jakova, oko 25 kilometara daleko od Beograda, nema mnogo pisanih tragova. Narodno predanje prvim ktitorom smatra čuvenog despota Stefana Lazarevića koji je na mestu današnje crkve, početkom 15. veka, podigao hram u čast Sveta Tri Jerarha.

Jedna druga legenda kaže da su Fenek ipak podigli Brankovići – Prepodobna mati Angelina sa sinovima Jovanom i Maksimom tokom 15. veka, mada je moguće i da su oni samo preuzeli upravu nad manastirom nakon smrti despota Stefana.

Prvi istorijski proverljiv pomen Feneka nalazi se u mineju jeromonaha Zaharija iz 1563. godine. Crkva je već tada bila posvećena Svetoj mučenici Paraskevi.

Sasvim pouzdano se zna da je stara bogomolja srušena 1793. i da je u narednih pet godina podignut hram koji i danas postoji – lepa, skladna, barokna crkva sa visokim zvonikom koji dominira sremskom ravnicom.

Na izvoru

Čitav 18. vek bio je za Fenek vek izgradnje i uzdizanja. Na samom njegovom kraju, ova svetinja je dobila i novu kapelu. Nedaleko od hrama, na mestu stare crkvice za koju je narod verovao da ju je podigla još mati Angelina, oko 1800. je sagrađena mala kapela sa zvonikom. Ispod nje i danas se nalazi „lekoviti zdenac majke Angeline“, izvor vode za koju vernici kažu da je čudotvorna.

Time se i Fenek upisao među fruškogorske manastire koji, poput Jazaka, osim sa prirodom, ostaju i traju, u neraskidivoj vezi sa vodom i blagoslovom koji ona nosi.

Utočište za mošti velikih svetitelja

Narodno predanje, ali i pojedini istoričari govore o tome da je tokom 15. veka Fenek bio mesto koje je čuvalo jednu od najvećih svetinja hrišćanstva. Naime, pod svodovima ovog manastira, legenda kaže, mir i utočište pronašle su mošti Svete Petke koje su iz Kruševca ovde prenete zaslugom monahinja Evgenije i Jefimije, dve srpske svetiteljke koje su u istoriji ipak poznatije po svojim svetovnim imenima – kao kneginja Milica i despotica Jelena Mrnjavčević.

Priča kaže da su mošti Svete Petke u Feneku boravile skoro put vek, a najkasnije do 1574. kada je zabeleženo da se nalaze unutar beogradskih zidina. Legenda je svakako doprinela i formiranju snažnog kulta ove svetiteljke koja je i danas među Srbima jedna od najvoljenijih i najpoštovanijih.

Koji vek kasnije, Fenek je ponovo postao utočište. Krajem 1813. u njemu su se smestili monasi iz Studenice koji su sa sobom doneli riznicu, ali i svoju najveću svetinju – mošti Svetog Stefana Prvovenčanog koje su sve do 1815. boravile na ovom mestu.

Gde su freske Feneka?

Jedna od prvih stvari koju primetite kada uđete u grandiozni hram manastira Fenek je to da se na zidovima ove svetinje ne nalaze freske, već ikone i slike religijskih scena velikih formata. Nije uvek bilo tako! Zemunski slikar Dimitrije Petrović oslikao je hram 1859. godine, ali freske nisu do danas očuvane. Deo su odneli ratovi, a deo vlaga. Ponovno oslikavanje hrama jedan je od projekata koje ovdašnje bratstvo planira u neposrednoj budućnosti.

Ikonostas koji je preživeo!

Freske Feneka možda nisu stigle do današnjih dana, ali nešto drugo jeste! Ovaj manastir se diči jednim od najlepših ikonostasa čitave Vojvodine! U pitanju je originalna oltarska pregrada s kraja 18. i početka 19. veka koju je izradio čuveni novosadski drvorezac Aksentije Marković, a oslikao je i pozlatio pančevački slikar Petar Radosavljević.

Iako je manastir stradao i u Prvom i u Drugom svetskom ratu i iako ta stradanja jesu odnela deo ikona sa pregrade, najveći deo je ipak sačuvan! Na radost bratstva, ali i svih vernika Srbije.

Mesto susreta

Fenek je u minulim vremenima uvek bio centar duhovnosti ovog dela Srema, ali se nekoliko puta upisao i udžbenike istorije. U njemu su se 1788. sastali knez Aleksa Nenadović i austrijski car Josif II.

Nekoliko decenija kasnije, posle propasti Prvog srpskog ustanka, ovde su se sklonile srpske vojvode Mladen Milovanović, Jakov Nenadović, Sima Marković, Luka Lazarević, ali i sam vođa bune, Karađorđe Petrović sa sinom Aleksom. Legendarni vožd u Feneku je proveo mesec dana, a da svedoči o tim burnim vremenima danas na ulazu u hram stoji spomen ploča.

Mesto koje okrepljuje – i dušu i telo

Nakon razaranja u Drugom svetskom ratu, Fenek je dugo tavorio. Monaštvo se u njega vratilo 1955. ali je velika obnova pokrenuta tek 1990. Danas je reč o spomeniku kulture od velikog značaja.

Vredni monasi neumorno uređuju svoj dom. Bratstvo se bavi poljoprivredom, pčelarstvom i spravljanjem proizvoda od lekovitog bilja, a od pre desetak godina ovde radi i vinarija i destilerija. I tako Fenek ponovo živi kao mesto koje okrepljuje – i dušu i telo.

Autor: Aleksandra Bogdanović – Istorijski zabavnik

Zaprati Jazak vodu na Instagram-u

Zaprati Jazak vodu na Facebook-u