Imela – pečatna biljka ljubavi

Imela – ali koja?

Kada se govori o imeli, gotovo neizostavno se misli na belu imelu, Viscum album, ali imela ima više vrsta, a u Srbiji konkretno tri.

Bela imela ima nekoliko varijeteta, od kojih jedni idu na listopadno drveće, a drugi na četinare. Pored bele tu je i žuta imela, Loranthus europaeus, koja obično raste na hrastovima, ali i sitna imela, Arceuthobium oxycedri. Sitna imela ide isključivo na kleke, prvenstvo na crvenu kleku, na kojoj je i pronađena prvi put.

Sitna imela je možda i najtajnovitija jer se može primetiti samo u periodu cvetanja. Naučnici kažu da ona zapravo živi u stablu domaćina i da se njeno tkivo ne može razaznati od tkiva samog stabla.

Kada govorimo o verovanjima i lečenju prvenstveno se misli na belu imelu, mada su među travarima podeljena mišljenja o tome sa kog drveta je imela najlekovitija, obzirom da domaćin na kome živi utiče i na njen hemijski sastav, a dalje i na lekovito delovanje. Zato se za neke bolesti preporučuje imela sa jednih, a za druge sa drugih vrsta stabala.

Verovanja o imeli

Po nordijskom mitu o Balderu, bogu letnjeg sunca, on je ubijen strelom koja je natopljena otrovom imele. Međutim kada ga je njegova majka Frigga, boginja majčinstva, posle tri dana oživela, iz njenih suza radosnica nastale su biserne bobice imele, a ona je ljubila sve koji su prošli ispod ovog visećeg žbuna.

Ova ljubav proistekla iz vaskrsenja sam je altruizam koji je kroz poljubac povezao zajednicu. Kasnije se taj poljubac izdvojio pre svega kao romantični, ali nije izgubio ni svoje šire značenje radosti i povezivanja.

Veruje se, takođe, da je Enej granama imele otvorio vrata podzemnog sveta.

Imela se tako našla na razmeđi sveta živih i mrtvih kao biljka kojom se može preći ta granica. Ta granica svetova je i granica prostora i granica vremena, a nad njom stoji imela kao veza i pečat ljubavi.

Upotreba imele

Zbog verovanja u njenu svetost, druidski sveštenici su imelu skidali u poseban dan zlatnim srpovima. Tim pristupom biljci koja je bila zelena i imala plodove u sred zime i za koju se verovalo da leči sve bolesti, odavana je počast.

Ono za šta se imela najviše upotrebljava jesu bolesti srca, krvotoka i problema sa pritiskom. Ipak u tom lečenju treba biti pažljiv i konsultovati se sa lekarom. Primena imele nije jednostavna niti kratkotrajna. Kao i sve ostalo kod ove poluparazitske biljke, i lečenje zahteva budno posmatranje.

Možda je baš najprijemčivija upotreba ta da se od njenih otrovnih, lepljivih, belih bobica priprema mast protiv ozbiljnih promrzlina. Te bobice koje pristižu u zimu same su na nju otporne, a mi kojima su otrovne ako ih unesemo u organizam, na koži čine dobro u vidu ovog melema.

Recept za ovaj melem dala je poznata travarka Marija Treben u svojoj knjizi „Zdravlje iz Božje apoteke“ gde kaže da sveže bobice treba pomešati sa hladnom svinjskom mašću i time mazati kožu.

Ipak se nadamo da vam imela neće biti potrebna kao lek, ali da će i u vreme praznika, ali i tokom cele zime, mamiti osmeh i vašu pažnju, a možda i koji poljubac koji povezuje svetove.

Autor teksta: Srđana Petrović – Čitanje bašte